Stručni ispit za lice za BZR: Sve što treba da znate o pripremi, polaganju i novom zakonu

Polaganje stručnog ispita za sticanje licence lica za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblasti. Ispit je obiman, zahteva temeljnu pripremu, a uspešno polaganje otvara vrata za obavljanje poslova koji direktno doprinose bezbednosti i zdravlju zaposlenih. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u proces pripreme, tok polaganja, najčešća pitanja, kao i aktuelne teme vezane za predstojeće izmene zakona.

Osnovne informacije o ispitu i licenci

Stručni ispit se polaže pred komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Nakon položenog ispita, kandidat dobija uverenje o praktičnoj osposobljenosti, što je osnov za dobijanje licence. Licenca za obavljanje poslova BZR važi pet godina, a za njeno obnavljanje neophodno je priložiti dokaze o kontinuiranom usavršavanju - odnosno, potvrde o prikupljenim bodovima na odobrenim edukacijama. Trošak licence za prvi put iznosi 3.000 dinara. Ovaj sistem obezbeđuje da lica koja rade u ovoj oblasti budu u toku sa najnovijim propisima i praksama.

Struktura i tok polaganja stručnog ispita

Ispit je podeljen na četiri glavna dela i traje u proseku 4 do 5 sati. Organizacija je precizna, a kandidati se prozivaju po abecednom redu, sa poštovanjem propisanih zdravstvenih mera kada je to potrebno.

1. Opšti deo: Međunarodni i domaći pravni okvir

Prvi deo ispita obuhvata pitanja iz međunarodnih konvencija (kao što je Konvencija 161 o službama medicine rada) i osnivačkih dokumentata Evropske unije koji regulišu oblast BZR. Pored toga, ispituje se poznavanje srpskog zakonodavstva: Zakona o radu, Zakona o BZR, Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ključna su pitanja o pravima i obavezama poslodavaca i zaposlenih, načinu zasnivanja radnog odnosa, radnom vremenu, odmoru i slično. Ispitivači u ovom delu su obično strpljivi, a dovoljno je da kandidat pokaže razumevanje suštine.

Primeri pitanja: "Kako je regulisan BZR za naše državljane koji rade u zemljama EU?", "Koja su prava zaposlenih prema Direktivi 89/391?", "Šta obuhvata obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje?"

2. Pismeni deo: Procena rizika za konkretno radno mesto

Ovo je praktični deo ispita gde kandidat dobija zadatak da uradi procenu rizika za određeno radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, viljuškarišta, krojac). Za ovaj deo kandidatima se obično da lista opasnosti i štetnosti, a dozvoljeno je korišćenje odabrane metode za procenu (npr. Kinney metoda). Vreme za rad je ograničeno na oko 2 sata. Neophodno je napisati opis posla, prepoznati sve relevantne opasnosti i štetnosti, izvršiti procenu, predložiti preventivne mere i doneti zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne. Pažnja: Ako se u proceni propuste mere zaštite ili se pogrešno proceni nivo rizika, kandidat može pasti na ovom delu, čak i ako je teorijski deo dobro odradio.

3. i 4. Usmeni deo: Procena rizika (teorija) i Pravilnici

Nakon pismenog dela, usmeno se brani teorijski deo procene rizika i odgovara na pitanja iz brojnih pravilnika. Ova dva dela obično ispituju dva različita člana komisije.

• Teorija procene rizika: Ovdje se ispituje poznavanje samog procesa procene. Pitanja se tiču faza procene, određivanja lica odgovornih za njeno vršenje, sadržaja plana sprovođenja, grupisanja opasnosti i štetnosti, te sadržaja zaključka. Često se postavljaju i pitanja o konkretnim štetnostima (buka, vibracije, hemikalije) i njihovim graničnim i akcionim vrednostima, koje je neophodno znati napamet.
• Pravilnici: Ovaj deo se smatra najobimnijim. Pitanja se izvlače iz niza važećih pravilnika koji regulišu specifične oblasti: rad na građevini, buka, vibracije, rad sa ekranom, rukovanje teretima, zaštita na mašinama, rad sa azbestom, prva pomoć, i drugi. Ne traži se detaljno poznavanje celog pravilnika, već razumevanje ključnih zahteva, mera, dokumenata i brojčanih vrednosti. Važno je proveriti aktuelnu listu propisa jer se ona povremeno menja (npr. pravilnici o šumarstvu i hemijsko-tehnološkim procesima su izbačeni, dok su dodati novi).

Primeri pitanja iz pravilnika: "Šta sadrži tehnička dokumentacija mašine?", "Koje su mere zaštite pri radu u kesonu?", "Šta je ciljani lekarski pregled i kada se sprovodi?", "Navesti mere pri izvođenju radova u blizini saobraćajnica."

Isuviše informacija? Kako se efikasno pripremiti?

Obim gradiva može da deluje zastrašujuće, ali sistematskim pristupom priprema postaje izvodljiva. Evo nekoliko praktičnih saveta zasnovanih na iskustvima polaznika:

1. Koristite zvanične izvore: Sve neophodne propise možete skinuti sa sajta Ministarstva rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike ili Pravnog informacionog sistema. Osnovni dokument za pripremu je Pravilnik o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita, jer u prilogu sadrži tačna pitanja iz svih oblasti.
2. Razmislite o skripti: Na tržištu postoje privatno sastavljene skripte koje sumiraju gradivo. Iako mogu biti od pomoći, treba ih koristiti kao dopunu, a ne zamenu za čitanje originalnih propisa. Proverite da li je skripta ažurirana (posebno nakon 2017. godine) i da li obuhvata sve bitne teme, uključujući i postupak procene rizika.
3. Vežbajte procenu rizika: Ovo je kamen spoticanja za mnoge. Vežbajte pisanje procena za različita zanimanja (gradjevinska, industrijska, uslužna). Fokusirajte se na logičan tok: opis - opasnosti - procena - mere - zaključak. Naučite napamet neke od klijučnih brojčanih vrednosti (npr. granična vrednost za buku je 85 dB, akcione vrednosti su 80 i 83 dB).
4. Ne zanemarujte brojke: Ispitivači često postavljaju konkretna pitanja o graničnim vrednostima, dimenzijama, vremenskim rokovima i slično. Ove podatke je teško "proćaskati", moraju se znati.
5. Pratite forumska iskustva: Razmena iskustava sa drugim kandidatima, kao što je vidljivo iz uvodnog teksta, neprocenjiva je. Omogućava vam da steknete uvid u tipična pitanja, stav ispitivača i atmosferu na polaganju.

Budućnost poslova BZR: Novi zakon i zahtevi za obrazovanje

Jedna od najaktuelnijih tema u zajednici lica za BZR je nacrt novog zakona koji predviđa značajne promene u uslovima za obavljanje ovih poslova. Prema trenutnom nacrtu, za sticanje zvanja "savetnika" ili "saradnika" u oblasti BZR biće potrebno visoko obrazovanje u oblasti tehničko-tehnoloških nauka sa minimum 240, odnosno 180 ESPB bodova.

Ova odredba izaziva zabrinutost kod mnogih iskusnih stručnjaka koji nemaju takav tip diplome, već su svoje znanje stekli kroz radno iskustvo i položen stručni ispit. Međutim, u nacrtu se navodi i prelazni period: lica koja imaju najmanje pet godina iskustva u oblasti BZR i položen stručni ispit neće morati da ispunjavaju uslov tehničkog fakulteta. Za njih će biti omogućeno da nastave sa radom, pod uslovom da kontinuirano učestvuju u programima usavršavanja i prikupljaju bodove za obnovu licence.

Ovo naglašava važnost doživotnog učenja i prikupljanja bodova kroz edukacije. Bez obzira na obrazovnu osnovu, svima će biti obavezno da učestvuju u programima usavršavanja koje organizuju ovlašćene ustanove. Cilj ovih promena je podizanje standarda i stručnosti u celoj oblasti, što je neophodno za smanjenje visokog broja povreda i nesreća na radu u našoj zemlji.

Česta pitanja i nedoumice kandidata

Na osnovu razgovora na forumima, evo odgovora na neka od najčešćih pitanja:

Da li je obuka pre polaganja obavezna?
Ne, obuka nije obavezna. Ispit možete pripremiti samostalno. Međutim, mnogi kandidati, posebno oni bez prethodnog iskustva, odlučuju se za plaćene pripremne kurseve koji pružaju strukturiran pregled gradiva i objašnjenja od strane iskusnih predavača.

Koliko se čeka na termin za polaganje?
U normalnim okolnostima, od prijave do polaganja prođe oko dva meseca. Prijave se dostavljaju Upravi, a zatim se kandidati raspoređuju u grupe za polaganje koje se obično održavaju jednom mesečno. Zbog povećane potražnje ili vanrednih situacija (kao što je bila pandemija), rokovi se mogu produžiti.

Šta ako padnem samo jedan deo ispita?
Ako položite opšti deo (međunarodno i domaće zakonodavstvo) i pismeni deo (procena rizika), a padnete usmeni deo (teorija procene ili pravilnici), sledeći put polažete i plaćate samo taj deo koji Vam je ostao (70% punog iznosa). Ovo omogućava da se fokusirate na oblast u kojoj imate manjak znanja.

Da li je moguće raditi kao lice za BZR bez odgovarajućeg fakulteta?
Prema trenutno važećim propisima - da. Uslov je položen stručni ispit. Međutim, kao što je objašnjeno, novi zakon će ovo promeniti za nove kandidate, uvodeći zahtev za tehničkim obrazovanjem. Stoga, oni koji nemaju takav fakultet, a žele da se bave ovim poslom, imaju interes da polože ispit i steknu licencu pre nego što novi zakon stupi na snagu.

Zaključak: Odgovornost koja donosi zadovoljstvo

Rad u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu je posao od izuzetne društvene odgovornosti. Dobro osposobljeno lice za BZR može da spreči nesreće, zaštiti živote i unapredi radnu kulturu u organizaciji. Iako je put do licence zahtevan, obiman i ponekad stresan, znanje stečeno pripremom ima neposrednu primenu u praksi.

Ključ uspeha leži u sistematičnosti, strpljenju i upornosti. Koristite sva dostupna sredstva: zvanične propise, iskustva prethodnika, vežbu procene rizika. Budite informisani o predstojećim zakonskim promenama kako biste planirali svoju karijeru.