Sve što treba da znate o crkvenom venčanju u Srbiji

Planiranje venčanja je uzbudljiv, ali često i izazovan proces. Za mnoge parove, crkvena ceremonija predstavlja srž i najsvečaniji deo tog dana, pun simbolike i duhovnog značaja. Međutim, organizacija crkvenog venčanja može da bude prava lavirint pitanja: od kalendara i crkvenih postova, preko taksi i potrebnih dokumentata, do praktičnih detalja o samoj ceremoniji. Ovaj sveobuhvatni vodič nastoji da odgovori na sva vaša pitanja i pruži jasne informacije, kako biste se mogli fokusirati na ono što je zaista važno - proslavu vaše ljubavi.

Crkveni kalendar i venčanja tokom postova

Jedno od prvih pitanja koje se postavlja prilikom zakazivanja datuma jeste da li je izabrani dan u skladu sa crkvenim propisima. Pravoslavna crkva ne obavlja venčanja tokom strožih postova. Ovo se pre svega odnosi na:

• Veliki (Uskršnji) post - period od 48 dana pre Uskrsa.
• Božićni (Filippov) post - 40 dana pre Božića.

Pored toga, postoje i jednodnevni postovi koji se drže svake srede i petka u čast Isusovog stradanja i apostolskog posta. Iako je ranije venčanje petkom bilo zabranjeno zbog posta, danas se u mnogim crkvama, posebno u većim gradovima, dozvoljava, ali je uvek neophodno proveriti sa konkretnim sveštenikom. Najsigurnije je izbeći petke ako je to moguće.

Što se tiče Petrovskog (Apostolskog) i Gospojinskog (Velikogospojinskog) posta, situacija je fleksibilnija. Ovi postovi se smatraju manje strogim. Crkva tehnički ne venčava tokom ovih perioda, ali je moguće dobiti posebno odobrenje od nadležnog episkopa (vladike). Za ovo je potrebno napisati molbu, koju sveštenik prosleđuje dalje. Razlozi mogu biti razni - od već zakazanog termina u restoranu, do putovanja ili drugih životnih okolnosti. Ovaj postupak se često smatra "formalnošću", ali je neophodan. Gospojinski post traje od 14. do 28. avgusta po novom kalendaru, tako da se, na primer, 2. avgust (Ilindan) nalazi u periodu kada posta nema i venčanje je moguće.

Važno je napomenuti i da crkva ne venčava na velike crkvene praznike, kao što su Bogojavljenje, Vaznesenje, Trojice i slično. Uvek je najpametnije unapred proveriti crkveni kalendar i konsultovati se sa sveštenikom.

Tarife, takse i finansijska pitanja: Šta je realno očekivati?

Ovo je verovatno najosetljivija i najčešće diskutovana tema. Zvanično, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne postoji fiksna tarifa za svete tajne, uključujući i venčanje. Prinove i darovi crkvi i svešteniku trebalo bi da budu dobrovoljni, u skladu sa mogućnostima vernika. Međutim, u praksi, posebno u većim gradovima i popularnim crkvama, situacija je često drugačija.

Uglavnom postoje dve stavke koje se naplaćuju:

1. Prilog svešteniku (častenje) za obavljen čin venčanja.
2. Taksa za korišćenje (iznajmljivanje) crkve, ako se venčavate van svoje matične (parohijske) crkve.

Iznosi variraju zavisno od lokacije, popularnosti crkve i same parohije. U parohijskoj crkvi (onu kojoj pripadate po prebivalištu) troškovi su obično niži, jer se ne plaća taksa za korišćenje, a prilog svešteniku može biti simboličan. Kada se bira crkva izvan svoje parohije, cena raste.

Prema iskustvima mladenaca, ukupni iznosi (prilog svešteniku + taksa za crkvu) kreću se od 5.000 do 15.000 dinara, a u nekim prestižnim crkvama u Beogradu (kao što je Ružica) i do 12.000 dinara samo za venčanje, plus hor. Pominju se i cifre od 100 evra i više u određenim manastirima ili crkvama. Hor je dodatna usluga koja ulepšava ceremoniju, a njegova cena može biti i do 100 evra.

Pored toga, postoji i trošak za komplet za venčanje: četiri ukrašene voštane sveće, platno (peškir) kojim se vežu ruke i pehar (čaša) za vino. Ovaj komplet možete kupiti u prodavnicama SPC (cena varira, često od 3.500 do 5.000 dinara za ceo komplet) ili ga sami pripremiti - kupiti obične sveće i ukrasiti ih, platno sašiti ili kupiti po povoljnoj ceni, a lepu čašu doneti od kuće. Mnoge crkve imaju i svoj pehar koji se koristi, pa kupovina nije obavezna.

Važno je unapred pitati sveštenika za sve troškove. Neki sveštenici pominju i takozvanu "kumovsku taksu" (obično simboličan iznos od 1.000-2.000 dinara po kumu), za koju mnogi smatraju da nema osnova i da predstavlja neprihvatljiv pritisak. Mladenci imaju pravo da to pitanje unapred razjasne i, ako žele, sami pokriju taj iznos umesto kumova. U slučaju ekstremnih zahteva, vernici se mogu žaliti nadležnom namesništvu ili episkopu.

Neophodni dokumenti i "predbračni ispit"

Pre samog venčanja, par je dužan da obavi predbračni razgovor (često nazvan "predbračni ispit") sa sveštenikom koji će ih venčavati. Ovo nije ispit u pravom smislu reči, već razgovor čiji je cilj da se upozna sa parom, proveri osnovne stvari i objasni tok ceremonije.

Na ovom razgovoru potrebno je dostaviti sledeće dokumente:

• Krštenice mladenaca. Ako je krštenica izgubljena, potrebno je zatražiti novi izvod iz matične knjige krštenih iz crkve gde je obavljeno krštenje. Ovo košta (obično nekoliko stotina dinara do 10 evra) i može potrajati.
• Krštenice kumova. Neki sveštenici traže i ove dokumente, dok drugi veruju na reč. Kumovi moraju biti pravoslavne veroispovesti i kršteni. Mogu biti i dva muška ili dve ženska kuma - pol nije bitan pred crkvom, iako narodni običaji često drugačije određuju.

Tokom razgovora, sveštenik će vas pitati da li ste u krvnom srodstvu, da li imate slobodnu volju za brak i objasniće vam šta će se dešavati tokom ceremonije - ko gde stoji, kako se drže sveće, kada se ide u krug. Ponekad su prisutni i kumovi, ali ne moraju. Za ovaj razgovor se retko naplaćuje posebna taksa (nekada simboličnih 500-1.000 dinara), a trebalo bi da bude uračunat u ukupnu cenu venčanja.

Gde se možete venčati? Parohija, dozvole i izbor crkve

Po pravilu, par treba da se venča u parohijskoj crkvi mladoženje (prema adresi na ličnoj karti). Sveštenik te parohije je nadležan za obavljanje venčanja. Međutim, mnogi parovi žele da izaberu neku drugu, lepšu ili im značajniju crkvu ili manastir.

Ako želite da se venčate van svoje parohijske crkve, potrebno je dobiti odobrenje vašeg parohijskog sveštenika. On izdaje "preporuku" ili "saglasnost" da vas drugi sveštenik može venčati. Bez ove dozvole, sveštenik u željenoj crkvi možda neće moći da obavi ceremoniju. Ovaj postupak je uveden kako bi se očuvao red i sprečilo "trkanje" u popularne crkve, ali i kako bi parohijski sveštenik ostao uključen u život vernika. Dobijanje dozvole obično nije problem ako redovno posećujete svoju crkvu i ispovedate se.

Za venčanje u manastiru, posebno ako je u drugoj eparhiji, procedura može biti složenija i često zahteva direktnu saglasnost episkopa. Takođe, treba računati i na veće troškove.

Organizacija dana: Vreme, redosled i fotografisanje

Tipičan tok dana venčanja podrazumeva prvo crkvenu ceremoniju, pa zatim odlazak na građansko venčanje u restoranu ili opštini. Međutim, moguć je i obrnut redosled. Važno je napomenuti da crkva ne može da uslovljava venčanje prethodno sklopljenim građanskim brakom istog dana. Sekularno pravo i crkveno su odvojeni - možete se crkveno venčati i nekoliko godina pre ili posle građanskog. Ipak, u praksi, mnogi sveštenici preferiraju da je građanski brak sklopljen istog dana ili pre, što je i najčešći slučaj.

Što se tiče vremena, crkvena ceremonija traje između 30 i 45 minuta. Ako angažujete hor, može trajati i nešto duže. Crkve često zakazuju termine na sat vremena, da bi se stiglo i sa fotografisanjem i okupljanjem. Nakon ceremonije, uobičajeno je da se mladenci i kumovi fotografišu u crkvi, a zatim i ispred nje. Međutim, ako je crkva zauzeta (npr. sledi krštenje ili drugo venčanje), fotografisanje se mora obaviti brzo. Zbog toga je važno unapred zakazati termin u crkvi, što je poželjno uraditi nekoliko meseci unapred, posebno za popularne datume u proleće i leto.

Planirajući raspored, računajte na vreme za prelazak od crkve do lokacije građanskog venčanja, kao i eventualno fotografisanje na nekoj posebnoj lokaciji. Savetuje se da između početka crkvene ceremonije i početka građanskog prođe najmanje sat i po do dva sata.

Odevanje i ponašanje u crkvi

Crkva je sveto mesto, pa je neophodno pridržavati se odgovarajućeg kodeksa ponašanja i odevanja:

• Za mladu: Venčanica treba da bude skromna. Izbegavajte suviše duboki dekolte, otkrivena leđa ili veoma kratke suknje. Ramena bi trebalo da budu prekrivena, bar tokom same ceremonije (može pomoći šal, bolero ili sako).
• Za goste: Takođe se očekuje pristojno odevanje. Muškarci u odelu ili košulji, žene u haljinama ili kombinezonima koji nisu suviše otkrivajući. Mini suknje, majice bez rukava i slično nisu prikladni.
• Za one u žalosti: Ako je neko od svatova u žalosti (npr. kumi), poštovanje prema domaćinu i svečanosti podrazumeva da se za taj dan skine crnina. Tuga se nosi u srcu, a ne nužno u odeći. Može se obući tamna, ali ne crna haljina, ili se crna haljina može "razbiti" nakidom u drugoj boji.

Tokom ceremonije, važno je biti tiho, isključiti mobilne telefone i slediti uput